Pogled iz kafane

Sledećeg dana smo se od jutra izležavali na plaži i odmarali, kad je Oliver došao na ideju da ipak produžimo dalje. Složih se, te smo se na brzinu spakovali i krenuli.
Cilj je bio nepoznat,  a vozili smo kao da nam je sam đavo za petama. Onako natovareni išli smo 35 km/h, po ravnom putu  i ubrzo se nađosmo u Đenovićima.
Mrak je uveliko pao, kada smo kao marsovci uleteli na prepuno šetaliste. Oko nas se okupila gomila dece i odraslih, kao da smo neki narodni heroji. continue reading…