Prethodna noć se definitivno ne može nazvati prospavanom, a kišovito i maglovito jutro je nagoveštavalo dan bez vožnje bicikla. Mokre stvari, mokar šator, mokar ja, mokar Oliver…imali su tendeciju da postaju još vlažniji i natopljeniji.

Zamolismo gazdaricu iz prodavnice prekoputa, da nas primi onako jadne, da se nekako osušimo i sklonimo sa kiše. Na sreću, iza prodavnice je postojala kuća, koja se inače izdaje, te za 500 dinara po glavi, dobismo smeštaj, sa kupatilom, kuhinjom i najvažnije, sa peći na drva. continue reading…