Povratak busom za BG nije bio nimalo zanimljiv, što se moglo očekivati.

Budva

Tome je pripomoglo i čekanje od par sati u kanjonu Morače gde se opet neki naloženi kriminalac, mafijaš i mufljuz, zakucao u vozilo iz suprotne trake. Svog novog BMW-a je morao da vozi 220km/h u svakoj krivini, kojima taj put obiluje. Nadam se samo da nije bilo mrtvih. Kad smo napokon krenuli  zaspao sam i jedva da sam se budio do BG-a. Nakon 14h klackanja dolazimo na beogradsku autobusku stanicu i pozdravljamo se do sledećeg viđenja. Javio sam devojci da smo stigli i zamolio je da mi kupi burek sa sirom, jer mi se užasno prijeo. Nemam pojma zašto, jer čak i nisam neki ljubitelj. Izgleda da me je poneo osećaj da sam bio dugo inostranstvu, pa se uželeo bureka i jogurta kao i svi gastarbajteri.
Desetak km vožnje kroz grad, prepun svežeg smoga, me je delilo od zagrljaja sa devojkom i bureka sa sirom.

Zahvalnica

Za kraj bih želeo da se zahvalim svim dobrim ljudima koji pomogli da put bude lakši:

Aleksandar Veljković, www.freebiking.org , za savete, mape, instrukcije
Boris Ružić+majstor Slavko iz Jarka za prepravku nosača
Đorđe Šebez: prednje bisage
Igor Bardić-Barda: cd sa topografskim mapama i strpljenju za gps obuku
Igor Ralić: nosači za prednje bisage
Miroljub Miletić-Ctryja: zadnje bisage
Rajko Janković : puna vreća korisnih saveta
Uroš Nedeljković-Bjuti: vreća za spavanje

Tokom puta smo sretali dosta ljudi i mnogi od njih su nam pomogli:

Branko iz Valjeva, ručak, odmor i domaća rakija (koja me je isto veče spasla od prehlade)
Žena iz prodavnice u Rovnima koja nas je onako pokisle primila u kuću.
Srdjan Matić, poznatiji kao Kolega Divljo – za lepo druženje, ukusan roštilj i udoban smeštaj.
Čuvar ribnjaka sa Zaovinskog jezera što mi je pružio krov nad glavom.
Policajcu iz sela Sastavci, za smeštaj u policijskoj stanici.
Lalu Jestroviću iz Pljevalja i porodici Jestrović, a posebno njegovoj kevi koja nas je oprala i nahranila kao da smo njeni.
Gazdi kafane Ostrog za guslarski koncert .
Žaklini Zahirović, koju smo sreli na Ostrogu, za dobro društvo i masan doručak.
Ljudima iz BG koji su me povezli na vrh Ostroga jer sam zaboravio punjač u kafani.
Brki crnogorskom gastosu u Mercedesu jer me je vratio u podnožje Ostroga.
Ludaku sa loptama, na putu za Čevo, za vodu, sok i kafu (koju je sam popio).
Brkatom rmpaliji iz Čeva na najukusnijoj slanini na svetu.
Liku u Njegušima za pomoć u nalaženju prenoćišta.
Majchetu i Peri, koji su me jako obradovali i stavili šlag na tortu tom savršenom danu.
Ljubaznim domaćinima u auto kampu Džardin.

Selasiju Hajlu Džarastafarai-u, čija je zastava zbunjivala ljude tokom puta.
Bogu jer me je čuvao i vodio.
Naravno Oliveru jer mi je bio suvozač, majka, otac, devojka, brat, sestra i dete svih 15 dana.
Da bi sve ovo uspelo, zaslužna je i moja devojka Biljana, koja mi je pružila veliko razumevanje i podršku.

Ako sam nekog zaboravio, neka mi ne zameri. Ipak se sve ovo desilo pre 6 meseci, pa je i dobro što sam uspeo da se setim svega i napišem ovih 14 članaka.

Kraj