Pogled iz kafane

Sledećeg dana smo se od jutra izležavali na plaži i odmarali, kad je Oliver došao na ideju da ipak produžimo dalje. Složih se, te smo se na brzinu spakovali i krenuli.
Cilj je bio nepoznat,  a vozili smo kao da nam je sam đavo za petama. Onako natovareni išli smo 35 km/h, po ravnom putu  i ubrzo se nađosmo u Đenovićima.
Mrak je uveliko pao, kada smo kao marsovci uleteli na prepuno šetaliste. Oko nas se okupila gomila dece i odraslih, kao da smo neki narodni heroji.
Tu popularnost smo momentalno iskoristili i dobili informaciju o smeštaju. Kamp Džardin nas je ljubazno ugostio i dobijamo solidan bungalov.
Rešavamo da preostala 3 dana, provedemo u Đenovićima.
Za večeru smo se častili hobotnicama na žaru i zadovoljni otišli na spavanje.

no comment...

Naredna dva dana su podsećala na klasičnu atmosferu kada ste na moru. Plaža-sunčanje-kupanje-plaža-sladoled-kupanje-ručak-plaža-kupanje-sunčanje,pa odem na brzinu da pomazim bicikl-pa opet plaža-sunčanje…
Oliverov nitro je ponovo proradio, te je sledećeg dana predložio da se provozamo do Herceg Novog.  Malo sam razmišljao, ali pomisao da ću da vozim nenatovaren bajs, me je povukla da pristanem.
Ponovo smo vozili 35-40 km/h, na magistrali koja je bila previše prometna za moj ukus, no za 15 min stižemo u H.Novi.
Kada skinete 20 kg tereta sa bajka, vožnja dobija drugu dimenziju.
Noge nisu osetile ni najmanji napor i imao sam utisak da letim.

Herceg Novi.
Ništa specijalno…Gomila naroda, da ne kažem seljane, prepune plaže i šetališta.
Želeo sam da se okupam, te poterah Olivera da nađemo neku mirniju plažu, što nije bio lak zadatak.


Gužva je bila svuda pa smo jedva pronašli slobodno parčence. Momentalno uskočismo u vodu i umalo ne pocrkasmo. Voda je bila jezivo hladna, a mi vreli od vožnje.
Tada se setih da je bura duvala tokom noći.
Vratismo se u Đenoviće, gde smo proveli veče sa komšijama iz kampa. Upoznali smo nekoliko ljudi iz rodnog mi Srema. Svi su boravili u kamp prikolicama i činilo mi se da su rezidenti u kampu Džardin.

kupanje-plaža-sunčanje-kupanje...

Bura je počela da duva sve jače, te odosmo na spavanjac.
Naredni dan provodimo u odmoru i spremanju bicikala za poslednju vožnju, vožnju do autobuske stanice u Herceg Novi.