Bog je očigledno čuo moj Očenaš, koji sam izgovarao celu noć i odlučio da nam podari dan bez padavina, doduše dosta tmuran i maglovi, ali najbitnije SUV!

Brže bolje krenusmo, dok se Bog nije predomislio, preko Povlena, tj Debelog Brda, prvog ozbiljnijeg uspona na ovoj turi.


Da li od straha od kiše ili svežine koja je olakšavala vožnju, uspon nismo ni osetili i za kratko vreme smo se obreli na vrhu Debelog Brda, gde nas je dočekala gusta magla.

Iza toga je sledio spust dug 17 km, do Drine, kojoj smo poklonili pesmu “Marš na Drinu”

Kućica na Drini

Pre samog ulaza u Bajinu Baštu, dočekuje nas dobro poznati prizor u vidu bivše pecaroške kućice na vodi.

U ranim popodnevnim satima, stižemo u Bajinu Baštu, gde se u lepom sredjenom centru grada, nalazimo sa mojim kolegom Srdjanom i njegovom devojkom Bojanom.

Jedemo, ispijamo kafu i prihvatamo njegov predlog da spavamo u selu Rogačica, u njegovoj budućoj kući u koju će se preseliti kada prestane da izigrava budalu za sitne pare u Beogradu gradu i počne racionalno da razmišlja.
Pre odlaska do sela, koristimo preostali deo dana da vidimo gradsku plažu na Drini i uverimo se da je voda jezivo hladna.

Ovako sve kolege treba da se vole



Vraćamo se desetak km, putem kojim smo već prošli i smeštamo u prelepoj kući, nedaleko od obale Drine. Srdjan je u medjuvremenu okupio užu ekipu, koja složno pravi roštilj, peče ćevape, kukuruze i uz prijatno druženje (i pivo) završavamo treći dan puta.