Sastanak je, već po nekom ustaljenom običaju većine bajkera dugoprugaša, bio ispod Ostružničkog mosta. Kiša je lagano rominjala i podsećala nas da je leto ove godine, definitivno zaboravilo da dodje u Srbiju.

Da li zbog svetske ekonomske krize, da li zbog globalnog zagrevanja ili pak “ovi naši volovi” nisu platili leto ove godine, iskreno ne znam, ali ne pamtim za ovih svojih 30 i kusur godina ovoliko kišurine, vodurine i ostalih *urina, od kojih pošten čovek, bajker, ne može da sedne na bajk i provoza se do Crne Gore, Albanije, Rumunije ili Laosa…

Zaštita od kiše

Zaštita od kiše

Moj saputnik se zato, na vrlo simpatičan način snašao i zaštitio glavu od padavina.

Ubrzo smo, ne nekom pedesetom kilometru, uvideli mnogo ozbiljnije posledice gorepomenutih vodurina i kišurina. Tužan prizor nas je sačekao u Ub-u, koji je bio pod vodom, kao i oko 20ak sela Kolubarskog okruga.

Videli smo meštane, koji su na sve načine ispumpavali vodu iz svojih kuća i dvorišta, pokušavajući da spasu, šta se spasti može.

Produžismo dalje i nakon manje od ukupno 5h vožnje, obresmo se u Valjevu, kod Oliverovog druga Branka, kog koga smo se odmorili i okrepili. Moram da pohvalim šnicle, koje je njegova majka spremila za ručak i koje su mi pored domaće supe i salate, baš fino legle.


Znajući da se u valjevskom kraju, pravi dobra šljivovica, a poučen iskustvima mnogih bajkera i planinara, upitah Branka da li zna gde mogu da kupim domaće rakije, da mi se nadje u hladnim noćima. Na to, samo je otrčao u kuću i izneo mi flašicu punu žućkastog napitka. Prekrstih se, gucnuh…”auuf, jaaaaka, dOoobra !”.

Po planu je trebalo da spavamo u dvorištu ili u konacima manastira Pustinja , udaljenog oko 20 km od Valjeva i nakon pozdravljanja sa Brankom i njegovom porodicom, nastavljamo putem ka Bajinoj Bašti, pored manastira Jovanja i stare brane Rovni.


U istoimenom selu Rovni, zastajemo kod prodavnice pored puta, da obnovimo zalihe vode.

Iz razgovora sa prodavačicom saznajemo da su konaci manastira Pustinja zatvoreni, kao i da je tamo dosta hladno, zbog blizine potoka. Kako se veče se približavalo, a hladnoća počela da se uvlači u kosti, odlučujemo da prvu noć provedemo u šatorima, na livadi prekoputa prodavnice.