Browsing Posts in BG-CG

Stanija Dobrojevic ostala bez bicikla u svom rodnom gradu!

Crno sivi KTM fun line

Crno sivi KTM fun line

U noći između 25. i 26.marta u naselju Tivol 2L, našoj poznatoj starleti je ukraden skupocen bicikl.
Stanija kaže da je ceo taj dan vozila bicikl i u povratku kući je rešila da svrati do drugarice na Tivolu.
Čeličnom sajlom je vezala bicikl za ogradu u hodniku, nadajući se da je to dovoljna zaštita.
Inače, bicikl je dobila na poklon od bivšeg dečka Filipa Panajotovića.
“Jako sam uznemirena zbog ovoga, sa tim biciklom sam bila u neraskidivoj emotivnoj vezi” kaže Stanija i nastavlja:
“Nakon mog raskida sa Filipom, taj bicikl je ostao kao uspomena na našu burnu vezu”.

Molim sve ljude dobre volje da mi jave na: 065/8223-823
ako vide ovaj bicikl! Stanija Dobrojevic

Marka je KTM, sivo crne je boje, ima rogove sa oznakom Ergon, metalne pedale sa čudnim zakačaljkama za patike (SPD).

 

Pomozite Staniji da kupi novi bicikl i kliknite na sledecu reklamu:


 

Biću im više nego zahvalna 😉
stanija slike

stanija

Stanijin crno sivi KTM ultra line

 



Dan XV – Kraj

16 comments


Povratak busom za BG nije bio nimalo zanimljiv, što se moglo očekivati.

Budva

Tome je pripomoglo i čekanje od par sati u kanjonu Morače gde se opet neki naloženi kriminalac, mafijaš i mufljuz, zakucao u vozilo iz suprotne trake. Svog novog BMW-a je morao da vozi 220km/h u svakoj krivini, kojima taj put obiluje. Nadam se samo da nije bilo mrtvih. Kad smo napokon krenuli  zaspao sam i jedva da sam se budio do BG-a. Nakon 14h klackanja dolazimo na beogradsku autobusku stanicu i pozdravljamo se do sledećeg viđenja. continue reading…


Pogled iz kafane

Sledećeg dana smo se od jutra izležavali na plaži i odmarali, kad je Oliver došao na ideju da ipak produžimo dalje. Složih se, te smo se na brzinu spakovali i krenuli.
Cilj je bio nepoznat,  a vozili smo kao da nam je sam đavo za petama. Onako natovareni išli smo 35 km/h, po ravnom putu  i ubrzo se nađosmo u Đenovićima.
Mrak je uveliko pao, kada smo kao marsovci uleteli na prepuno šetaliste. Oko nas se okupila gomila dece i odraslih, kao da smo neki narodni heroji. continue reading…


Nesnosna buka me je trgnula iz sna.
Bio je to zvuk neke teške mašinerije, tačnije traktora, koji je kosio travu tik uz naš bungalov. Malo sam se iznervirao, jer smo noćenje platili 15 eur (sa doručkom) i želeo sam da se naspavam za sve pare! Ipak, želja da ugledamo Kotorski zaliv je eliminisala jutarnju mrzovolju i ubrzo se nalazimo u sedlu. Usput smo posetili kuću u kojoj se rodio Njegoš .

Kotorski zaliv

Nakon nekoliko kilometara smo konačno ugledali more i Kotorski zaliv, kao na dlanu.
Preplavilo me je ogromno zadovoljstvo.
Toliku sreću sam morao da podelim sa nekim, te sam pozvao devojku, da joj prenesem deo tog osećaja.

Ispod nas je ležala zmijurina (serpentina) dugačka 9 km, a do samog grada je bilo 26 km. Nalazili smo se na 900mnv, a trebalo je da dodjemo na 0. Sledio je poslednji spust na ovom putovanju i tu nagradu je trebalo pažljivo degustirati. continue reading…


Isped Gornjeg manastira

Tačno u 6h su zazvonila crkvena zvona, pozivajuci vernike na službu. Kada sam otvorio oči video sam da su se svi ljudi uveliko probudili i polako su koračali ka manastiru. Nakon par minuta sam im se pridružio, ostavljajući Žaklinu i Olivera da još malo hrču.

O čudotvorcu Vasiliju Ostroškom sam čuo mnogo priča i iskreno, očekivao sam neko čudo, kada budem celivao mošti. Ljudi su mi pričali kako su nešto osećali prilikom tog čina. Jedino što sam osetio je bila blaga vrtoglavica, prilikom prolaska kroz niska vrata, ali to nije bilo neobično jer sam 2h stajao u redu ispred isposnice, gladan i žedan.
Obična, ljudska, prizemna glupost sa moje strane i ne znam zašto sam uopšte o tome razmišljao. continue reading…

Dlakavi & Čupavi

Budimo se odmorni, sveži, čupavi i dlakavi 🙂

Mnogi kamperi, bajkeri, planinari i ostali ljubitelji prirode znaju kakav je osećaj kada podignete kamp po mrklom mraku, a ujutru se iznenađujujete okolinom. Isto se desilo i nama. Probudili smo se na beskrajno zelenoj poljani (Gradačkoj) prošaranoj autentičnim crnogorskim kršem i mirisom poljskog cveća. continue reading…

Osmi dan našeg putovanja je osvanuo u vedrom i suvom izdanju.
Nakon doručka u “Bjeloboru” i pakovanja stvari uputili smo se ka Crnom jezeru.

Vožnja po jezeru

Pre odlaska na ovaj put, dok sam planirao rutu, gledao sam fotografije predela kroz koje ćemo proći. Crno jezero i ceo taj ambijent mi je posebno zapao za oko i bio sam jako uzbuđen što ću ga konačno videti.
Na rampi se naplaćuje ulaz u park, no mi smo je samo zaobišli i nakon par stotina metara ugledali neviđenu lepotu. continue reading…

Koliko je krevet dobra stvar, to nije normalno – mi je bila prva misao kada sam se probudio.

Tog dana, plan je bio da stignemo na Žabljak, od koga nas je razdvajalo 70 km, 2 jaka uspona i preko 1150m visinske razlike.Obilno smo doručkovali i spakovali suve i oprane stvari koje je Lalova majka celu noć sušila u kuhinji na šporetu “Smederevcu” (neizmerno joj hvala na tome).
Pozdravili smo se i zahvalili našim dobrim domaćinima i seli na naše rage.

Spavanje u toplom krevetu u kombinaciji sa domaćom kuhinjom je dalo odličan rezulat u vožnji. Zaleteli smo bajkove kao prvog dana polaska, po kvalitetnom asfaltnom putu koji vodi preko Kosanice i Đurđevića Tare do Žabljaka. Tim tempom bi smo stigli do odredišta za par sati vožnje, ALI….


Nagađate šta sledi? continue reading…

Ajde ustaj“, zaorilo se našom sobom. Policajac nam je dao 15 minuta da spakujemo stvari i napustimo prostorije. Isto kao u vojsci…

Ubrzo smo se našli u kafani pored policijske stanice, u društvu našeg domaćina iz MUP-a i gazde kafane.
Mračna i jeziva atmosfera od predhodne noći se nastavila, te smo na brzinu ispili kafu, obnovili zalihe hrane u prodavnici i krenuli put Pljevalja, kroz oblast poznatiju kao Hercegovačka Goleša.

Hercegovačka Goleša

Čuda prirode

continue reading…

Oblaci su se spustili na Zaovine

Petog jutra našeg putovanja me dočekuje sledeći prizor:

Oliver mi šalje poruku da je spreman i da me čeka da nastavimo ka Mokroj Gori (?!?), makadamskim putem, preko Sekulića i Zborišta (jedan od najviših vrhova Tare – 1544mnv).
Jaka kiša nam ipak ne dozvoljava vožnju i sakrivamo se u jedinom objektu u okolini – prodavnici, koja se nalazi na samoj brani.
Kada su se oblaci konačno ispraznili krenuli smo zanimljivim i napornim offroad putem( 8-10% nagiba), ostavljajući iza sebe predivni krajolik Tare.

continue reading…

Dan IV (Tara)

3 comments

Smrdljive stvari, koje smo prethodnog dana oprali, su se i dalje opirale sušenju, pa naš polazak odlažemo na 2-3 h i pribegavamo drastičnim merama sušenja na grejalici, fenu za kosu i šporetu na struju. Zbog toga, očekujem da mi Srdjan ovih dana isporuči račun za struju, za period u kome smo boravili u njegovoj kući.

Reka Vrelo

Put ka Perućcu i HE Bajina Bašta ide parelelno sa Drinom , pa nam poglede odvlači ova prelepa reka.
Ubrzo stižemo do potoka tj. reke Vrelo, koja svoj život, dug 365 m, produžava u Drini u vidu simpatičnih vodopada.
Hidroelektrana B.Bašta deluje impozantno, kao i uspon ka Mitrovcu, koji nam se podrugljivo smeškao, spremno nas očekajući (za 15 km sa 200 mnv na 1100 mnv). continue reading…

Bog je očigledno čuo moj Očenaš, koji sam izgovarao celu noć i odlučio da nam podari dan bez padavina, doduše dosta tmuran i maglovi, ali najbitnije SUV!

Brže bolje krenusmo, dok se Bog nije predomislio, preko Povlena, tj Debelog Brda, prvog ozbiljnijeg uspona na ovoj turi.


Da li od straha od kiše ili svežine koja je olakšavala vožnju, uspon nismo ni osetili i za kratko vreme smo se obreli na vrhu Debelog Brda, gde nas je dočekala gusta magla. continue reading…

Prethodna noć se definitivno ne može nazvati prospavanom, a kišovito i maglovito jutro je nagoveštavalo dan bez vožnje bicikla. Mokre stvari, mokar šator, mokar ja, mokar Oliver…imali su tendeciju da postaju još vlažniji i natopljeniji.

Zamolismo gazdaricu iz prodavnice prekoputa, da nas primi onako jadne, da se nekako osušimo i sklonimo sa kiše. Na sreću, iza prodavnice je postojala kuća, koja se inače izdaje, te za 500 dinara po glavi, dobismo smeštaj, sa kupatilom, kuhinjom i najvažnije, sa peći na drva. continue reading…

Sastanak je, već po nekom ustaljenom običaju većine bajkera dugoprugaša, bio ispod Ostružničkog mosta. Kiša je lagano rominjala i podsećala nas da je leto ove godine, definitivno zaboravilo da dodje u Srbiju.

Da li zbog svetske ekonomske krize, da li zbog globalnog zagrevanja ili pak “ovi naši volovi” nisu platili leto ove godine, iskreno ne znam, ali ne pamtim za ovih svojih 30 i kusur godina ovoliko kišurine, vodurine i ostalih *urina, od kojih pošten čovek, bajker, ne može da sedne na bajk i provoza se do Crne Gore, Albanije, Rumunije ili Laosa… continue reading…

Pre početka

11 comments

Idi niz reku i stićićeš do mora

francuska poslovica

Od kada sam prvi put otkrio čari putovanja na duže relacije na 2 točka, bilo je pitanje vremena kada ću odlučiti da se “provozam” do Jadranskog mora tj. do Crne Gore.


Svi ljubitelji vožnje bicikla i boravka u prirodi, koji za svoju egzistenciju moraju da provode po 40 i više časova nedeljno po raznim office-ima, fabrikama, skladištima, šalterima…znaju koliko komplikovano može da bude organizacija vremena i uklapanje svih kockica da ovakva akcija uspe i da uživanje bude potpuno.

continue reading…